Мапа света је слика коју сте већ видели милионе пута. Можда сте то чак и запамтили у својој глави. Дакле, оно што видите су континенти и водено тело. Та вода је море, а гледајући карту, изгледа као да је то само једна велика вода.

Тако су људи дали имена свакој регији, што је олакшало транспорт и учење. Дакле, били бисте шокирани када бисте открили да океани нису исти. Они сигурно нису браћа, а још мање рођаци, чак ни рођаци!

Баријера између Тихог океана и Атлантског океана

Репродукција

Граница између Тихог океана и Атлантског океана је веома уочљива, до тачке као да је између њих невидљиви зид. То су заиста два различита света, што изгледа нема смисла.

Уосталом, ми знамо воду. Ако ставите кашику воде у већ пуну чашу, вода постаје једна. Нема поделе. Дакле, ова логика се примењује на океане, али није тачна.

Зашто се то дешава? Знамо да не постоји невидљиви зид и да је вода течна. Шта би могло да спречи мешање воде? У основи, могуће је имати различите врсте воде. Атлантски и Пацифички океани имају различите густине, хемијски састав, нивое сланости и друге карактеристике.

Халоклине

Ако сте посетили дивизијуизмеђу океана, могли сте видети веома видљиву границу због различитих физичких и хемијских карактеристика. Ове границе су познате као океанске клине.

Халоклини, или ивице између водених тела са различитим нивоима салинитета, су заиста невероватне. Дакле, управо то видимо када погледамо сусрет Тихог и Индијског океана.

Чувени истраживач по имену Жак Кусто је то схватио када је ронио у Гибралтарском мореузу. Тако је известио да се чини да су нивои воде са различитим салинитетима јасно подељени. Свака страна је такође имала своју флору и фауну.

Али само бити другачији није довољно. Халоклини су се појавили када разлика између једног и другог салинитета пређе пет пута. То јест, једна водена површина мора бити пет пута сланија од друге да бисте приметили тај феномен.

Можете чак и да направите халоклин код куће! Само напуните чашу до пола морском водом или обојеном сланом водом. Затим завршите са пуњењем чаше водом за пиће. У овом случају, једина разлика је у томе што ће халоклин бити хоризонталан. У океану, халоклина је вертикална.

Густина и инерција

Дакле, ако се сећате часа физике у средњој школи, сетићете се да гушћа течност остаје на дну посуде, док мање густа течност иде затоп. Да је тако једноставно, граница између океана не би била вертикална већ һоризонтална. Сланост између њиһ би такође била много мање приметна што су се океани приближавали један другом. Па зашто се ово не деси?

Прво, разлика између густине два океана није толико нескладна да један расте, а други опада. Али, довољно је да се не мешају. Други разлог је инерција. Једна од сила инерције назива се Кориолисов ефекат, а то је када се систем ротира око осе.

Дакле, све у овом систему такође пати од Кориолисовог ефекта. Пример за то је да се планета ротира око своје осе и све на Земљи осећа ову силу, постајући неспособно да се креће праволинијски током орбите.

Зато се правци струјања Тиһог и Атлантског океана не мешају! Дакле, имамо и физичке и һемијске одговоре на ово питање када га следећи пут неко постави.